Јека

„Јека“ је интердисциплинарна, невербална представа помало злокобне атмосфере која упризорује каос егзистенцијалне природе. Почива на премиси да је свако постојање стално на рубу склизнућа у неочекивану деградацију и каос те да се, како каже Тхомас Лиготти, „од ужаса егзистирања можемо сакрити једино у самом срцу ужаса“. Представа је инспирирана причама страве Тхомаса Лиготтија те надреалном атмосфером „Тwин Пеакса“ Давида Лyнцха.

У свом средишту представа истражује однос између импулса, сјена и унутарњих ломова који се претачу у физички дијалог двију извођачица. Доминантни мотив „Јеке“ јест удвајање. Лик је истовремено и жена у црвеној хаљини и елегантним црвеним ципелама на пету, и њихово двоје. Црвено и црно у сјени, или одраз, међусобна јека. Како пише Маја Ђуриновић: „Мистична и поетична, узбудљива, заиграна и вјешта, Јека оставља дојам бивања овдје и онкрај; супостојање с обје стране огледала чије се стакло мути.“

Кореографски прецизно, извођачице граде сценски свијет у којем се граница између унутарњег и вањског непрестано брише. Кроз комбинацију сувременог циркуса, физичког театра, акробатике и визуалног дизајна, представа ствара атмосферу која пулсира између тишине, напетости и еруптивних покрета. Глазба и свјетло дјелују као трећи актер на сцени, наглашавајући емоционалне амплитуде и унутарње напетости тијела. „Јека“ комуницира универзалним језиком покрета те снажно резонира с публиком, доприносећи развоју сувременог независног казалишта и циркуске умјетности у регији.