Predstava „Vreme kad se skuplja kamenje“, po diplomskom komadu mladog pisca Arsenija Štimca (praizvedba), čija je premijera izvedena 29. decembra u 20.00 časova u centralnom prostoru Paviljona „Cvijeta Zuzorić“, nastaje iz potrebe da se savremeni scenski izraz suoči sa traumatičnom topografijom Starog sajmišta i politikom sistemskog rušenja kulture sećanja u ime društvenog „napretka“.
Predstava je ujedno i završni master rad na programu Pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Snežane Trišić. Projekat nastaje u saradnji sa dve mlade solo pevačice i dvojicom mladih glumaca, u veoma skromnim produkcionim uslovima. Rediteljski koncept zasniva se na scenskoj formi postdramskog oratorijuma za četiri glasa i elektroniku, u kome su tela izvođača, njihovi glasovi, pokret i zvuk u neprekidnom odnosu sa scenografijom od modularnih blokova, muzikom zasnovanom na elektroakustičkom radu sa terenskim snimcima i arhivskim tekstovima koji oživljavaju potisnute glasove žrtava.
Stil predstave je asketski, ritualan i dokumentaristički, istovremeno ukorenjen u savremenim estetičkim praksama političkog pozorišta i u scenskom ritualu u kome zajednica preuzima odgovornost za sopstvenu prošlost. Kombinacija muzičkog, vizuelnog i izvođačkog jezika omogućava da se prostor scene transformiše u mesto zajedničkog sećanja - ne muzealizovano, već pulsirajuće, uznemirujuće i intimno.
Ocenite - ukupno glasova 0