“Danas u 16 časova, 10. novembra 2018, sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je razorio evropsku civilizaciju za naredne decenije, ne samo da se prisećamo istorije; uzimamo budućnost u svoje ruke. Vreme je da inherentno obećanje Evrope pretvorimo u stvarnost i podsetimo se ideja na kojima je osnovan projekat evropske integracije. Proglašavamo sve prisutne u ovom trenutku u Evropi - građanima* Evropske Republike. Priznajemo i prihvatamo svoju odgovornost za zajedničko nasleđe Univerzalne deklaracije ljudskih prava i obavezujemo se da je ostvarimo. Prepoznajemo činjenicu da je bogatstvo Evrope bazirano na vekovnoj eksploataciji drugih kontinenata i gušenja drugih kultura. Zbog toga nam je zadovoljstvo da delimo našu teritoriju sa onima koje smo isterali sa njihove. Sa svakim ko želi biti Evropljaninom. Evropska Republika je prvi korak puta ka globalnoj demokratiji.” deo je iz Manifesta koji je pročitao Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa koji je pozdravio sve prisutne. Medenica je nakon čitanja predstavio pisca i profesora na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum Igora Štiksa i profesorku na Univerzitetu umetnosti Irenu Ristić, koji su u Klubu Bitef teatra moderirali debatu o budućnosti evropske demokratije.
Manifest je preveden na preko 20 jezika među kojima su i esperanto, latinski i katalonski jezik.
Prvi put u evropskoj istoriji, građani i građanke širom kontinenta su se okupili u istom trenutku - 10. novembra u 16 sati - da pokrenu široku debatu o evropskoj demokratiji i o tome šta znači biti evropski građanin..
..Evropski projekat Balkon” je održan simultano sa pozorišnih balkona i javnih prostora vodećih evropskih pozorišta kao što su Burgteatar i Folksteatar u Beču, Šaušpilhaus i Talija teatar u Hamburgu, NT Gent u Belgiji, Štadšouburg u Amsterdamu i drugi, uz podršku nekih od vodećih umetnika i intelektualaca, poput Mila Raua, Roberta Menase, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija, Srećka Horvata... Od gradova u regionu, proglašenje Evropske Republike održano je i u Sarajevu (Scena MESS) i u Skoplju, u organizaciji Makedonskog centra Internacionalnog teatarskog instituta. Umetnici i prisutni su istovremeno proglasili Evropsku Republiku, debatovali i otvorili put za emancipatorsko proglašenje jednakosti građana izvan nacije-države
Po završenom čitanju Manifesta Evropske Republike na Skveru Mire Trailović, u Bitef teatru je održan plenum na kome su svi prisutni, uz moderiranje Irene Ristić i Igora Štiksa, raspravljali o sadržaju Manifesta, predlagali i usvajali amandmane na dokument. Drugim rečima, učesnici inicijative iz Srbije su pristali na zajednički manifest, ali uz značajne izmene.
Jednim od više amandmana ukazano je na potrebu da se, iako Manifest priznaje eksploatatorsku tradiciju Evropljana u odnosu na druge kontinente, ovakva formulacija proširi na tradiciju eksploatacije unutar samog evropskog kontinenta. Sa druge strane, učesnici plenuma su istakli da u evropskoj tradiciji postoje i pozitivni primeri ravnopravne saradnje sa drugim kulturama, što je bila jedna od osovina Pokreta nesvrstanih zemalja nastalog početkom 60-tih među zemljama tzv. Trećeg sveta. Već na početku debate učesnici su usvojili amandman koji je problematizovao Manifest u kome se ne sagledava uloga i perspektiva evropskih zemalja koje nisu članice EU (odnos prema zajedničkoj valuti i tržištu, koji gledano iz različitih političkih perspektiva, stvara različite reakcije). Sve izmene su za cilj imale potcrtavanje važnosti ravnomernog razvoja svih delova Evrope, nezavisno od toga da li se nalaze unutar ili izvan EU. Takođe, učesnici plenuma su izrazili stav da nova Evropska Republika treba da preduzme korake ka organizovanju građana u lokalne zajednice, zasnovane na principima direktnog učešća u upravljanju.
Predlog izmenjenog Manifesta koji sadrži i načelne smernice u vezi sa konstituisanjem novih institucija Republike, upućen je partnerima širom Evrope.
Nakon debate nastavljeno je druženje i razgovor u neformalnoj atmosferi uz piće. U proglašenju Evropske Republike su učestvovali su brojni zainteresovani građani, novinari, javne ličnosti i intelektualci
*Termini kojima su u ovom tekstu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.