“Данас у 16 часова, 10. новембра 2018, сто година након завршетка Првог светског рата који је разорио европску цивилизацију за наредне деценије, не само да се присећамо историје; узимамо будућност у своје руке. Време је да инхерентно обећање Европе претворимо у стварност и подсетимо се идеја на којима је основан пројекат европске интеграције. Проглашавамо све присутне у овом тренутку у Европи - грађанима* Европске Републике. Признајемо и прихватамо своју одговорност за заједничко наслеђе Универзалне декларације људских права и обавезујемо се да је остваримо. Препознајемо чињеницу да је богатство Европе базирано на вековној експлоатацији других континената и гушења других култура. Због тога нам је задовољство да делимо нашу територију са онима које смо истерали са њихове. Са сваким ко жели бити Европљанином. Европска Република је први корак пута ка глобалној демократији.” део је из Манифеста који је прочитао Иван Меденица, уметнички директор Битефа који је поздравио све присутне. Меденица је након читања представио писца и професора на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум Игора Штикса и професорку на Универзитету уметности Ирену Ристић, који су у Клубу Битеф театра модерирали дебату о будућности европске демократије.
Манифест је преведен на преко 20 језика међу којима су и есперанто, латински и каталонски језик.
Први пут у европској историји, грађани и грађанке широм континента су се окупили у истом тренутку - 10. новембра у 16 сати - да покрену широку дебату о европској демократији и о томе шта значи бити европски грађанин..
..Европски пројекат Балкон” је одржан симултано са позоришних балкона и јавних простора водећих европских позоришта као што су Бургтеатар и Фолкстеатар у Бечу, Шаушпилхаус и Талија театар у Хамбургу, НТ Гент у Белгији, Штадшоубург у Амстердаму и други, уз подршку неких од водећих уметника и интелектуалаца, попут Мила Рауа, Роберта Менасе, Елфриде Јелинек, Дубравке Угрешић, Антонија Негрија, Срећка Хорвата... Од градова у региону, проглашење Европске Републике одржано је и у Сарајеву (Сцена МЕСС) и у Скопљу, у организацији Македонског центра Интернационалног театарског института. Уметници и присутни су истовремено прогласили Европску Републику, дебатовали и отворили пут за еманципаторско проглашење једнакости грађана изван нације-државе
По завршеном читању Манифеста Европске Републике на Скверу Мире Траиловић, у Битеф театру је одржан пленум на коме су сви присутни, уз модерирање Ирене Ристић и Игора Штикса, расправљали о садржају Манифеста, предлагали и усвајали амандмане на документ. Другим речима, учесници иницијативе из Србије су пристали на заједнички манифест, али уз значајне измене.
Једним од више амандмана указано је на потребу да се, иако Манифест признаје експлоататорску традицију Европљана у односу на друге континенте, оваква формулација прошири на традицију експлоатације унутар самог европског континента. Са друге стране, учесници пленума су истакли да у европској традицији постоје и позитивни примери равноправне сарадње са другим културама, што је била једна од осовина Покрета несврстаних земаља насталог почетком 60-тих међу земљама тзв. Трећег света. Већ на почетку дебате учесници су усвојили амандман који је проблематизовао Манифест у коме се не сагледава улога и перспектива европских земаља које нису чланице ЕУ (однос према заједничкој валути и тржишту, који гледано из различитих политичких перспектива, ствара различите реакције). Све измене су за циљ имале потцртавање важности равномерног развоја свих делова Европе, независно од тога да ли се налазе унутар или изван ЕУ. Такође, учесници пленума су изразили став да нова Европска Република треба да предузме кораке ка организовању грађана у локалне заједнице, засноване на принципима директног учешћа у управљању.
Предлог измењеног Манифеста који садржи и начелне смернице у вези са конституисањем нових институција Републике, упућен је партнерима широм Европе.
Након дебате настављено је дружење и разговор у неформалној атмосфери уз пиће. У проглашењу Европске Републике су учествовали су бројни заинтересовани грађани, новинари, јавне личности и интелектуалци
*Термини којима су у овом тексту означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.