Тридесет година Битеф театра
И ДАЉЕ У ЗАВЕРИ
са позоришним духом
Тридесеточасовни мултимедијални догађај - изложени театар - изложба у театру
11 и 12. март 2019.
Битеф театар обележава својих 30 година рада и мултимедијалним догађајем у трајању од 30 сати у континуитету, 11 и 12. марта. Биће то изложени театар и истовремено изложба у театру.
Градско позориште, које нема стално запослен уметнички ансамбл, окупљало је око себе многобројне ствараоце и позоришне трупе, како из институционалне, тако и са алтернативне театарске сцене. Сви који су Битеф театар стварали и у њему радили, креирали су простор идеја, буђења и нових театарских израза у нашој средини.
Желели смо да изложбом барем на два дана задржимо „неухватљиви“ стваралачки дух Битеф театра, који од настанка негује другу / другачију сценску делатност у домаћој продукцији и не одржава статус кво сталног репертоара већ се креће кроз неколико позоришних концепција паралелно.
Баш тај битефовски неконформизам привлачио је уметнике-истраживаче, чији рад представља искорак из традиционалних и утврђених граница уметничког израза и мишљења, развијајући тако потпуно нову и другачију уметничку сцену у нашем граду и у области позоришног стваралаштва екс-југословенског простора,
Када први грађанин нашег града, отвори ово позориште и преда га позоришним уметницима и свима онима чијој трагалачкој уметности одговара овај простор, неће га предати мени, данас већ ветерану многих позоришних покушаја, већ пре свега младима по годинама или по духу, свеједно. Када нас они који долазе превазиђу маштом, снагом и умећем, бићу срећна.
Из поздравног говора Мире Траиловић, на отварању Битеф театра, 3. марта 1989. године
Полазиште за изложбу, ауторке Весна Богуновић и Јелена Стојановић налазе, како у овим речима Мире Траиловић, тако и у богатој историји и широком спектру различитих програмских делатности театра. Битеф театар је препознао свој архив као један од приоритета у раду. Кроз архивске уметничке материјале и документа који презентују продукције позоришта, изложба интегрише дужи временски интервал - 30 година. Театар производи скоро сву своју грађу (фотографије, каталози, плакати, видео и аудио записи, личне белешке како аутора тако и запослених, многобројни спискови, извештаји о раду, лични досијеи, преписке итд) и то не као предмет који је направила једна особа: редитељ, короеграф, драматург...већ кроз процес који покреће група људи.
Догађај И даље у завери (са позоришним духом) реконструише уметничку, естетску и етичку димензију позоришних представа и аутентичност и стваралаштво аутора представа из сачуваних визуелних, текстуалних, музичких и осталих података, али и указује на значај хибридности хетерогених елемената и сугерише нужност поновног исчитавања улоге традиционалног принципа презентовања, одабира простора и перцепције изложеног материјала.
Током конципирања садржаја, природно су се наметнуле три веће целине кроз више сегмената:
- Мира Траиловић и концепт театра,
- Представљање концепта театра јавности кроз свечаност отварања,
- Његово спровођење током тридесет година.
Користећи различита средства, а у духу концепта који опстаје у Битеф театру већ трећу деценију, поменуте целине представљене су, поред графички обликованих панела, светлосним инсталацијама, аудио и видео прилозима постављеним на сцени и у другим просторима зграде.
У оквиру целине посвећене продукцијама, осим на фото документацију и видео материјале, пажња је скренута и на сегменте који су често запостављени попут плаката и других форми из домена примењених уметности.
Посебан простор и третман добила је музика, која је од почетка била присутна као неодвојиви део театра, а сада доступна и ван самог извођења представе.
Изложба живи током тридесет сати у целокупном театарском простору - згради у коју је смештена институција театра. Простор, као саставни део уметничког рада, добија известан карактер субјекта који учествује у процесу креирања поставке, односно постаје простор у просторима, који комуницира сва места где се налази публика и/или изложени сегменти. Границе између театарског и изложбеног су отворене и пропустљиве.
Посетилац је истовремено и учесник који изложбу доживљава као: изложени театар, уметност театра у изложби или друштвени догађај. Како уметнички записи садрже трагове, одраз су и производ свог времена, тај докуметаристички ниво откривања духа времена у коме ствара садржан је у текстуалном делу поставке који је у комуникацији са осталим целинама.
Упориште за визуелно решење овог пројекта, дизајнер и коаутор изложбе, Јелена Стојановић налази у театру жанровски неограничених програма усмереним ка горе, ка иновативном, вертикалама са којих је могуће остварити другачије перцепције, ослободити театар и отворити га. Отворени простори ослобађају личност и тада (се) човек суштински и битно развија и ствара.
Симболично - то су четири вертикале, наглашене и у самој архитектури зграде Битеф театра - које се никада финално не сусрећу и не завршавају. Стреме ка космичким просторима, али истовремено као да указују на крхкост кохерентности сценског универзума, његових понекад меких и пропустљивих граница, или напетих до праска, па чак и болне потребе за потпуном негацијом.
Јасно је да архива установе оваквог профила поседује велику вредност како за историју Београда као града културе, тако и за културно-уметничку историју Србије. У архиви Битеф театра налази се преко 15000 докумената - фотографије, каталози, плакати, видео и аудио записи, личне белешке како аутора тако и запослених, многобројни спискови, извештаји о раду, лични досијеи, преписке итд.
Битно је нагласити да вредност архива Битеф театра није само у документима које садржи, већ и у просторима које та документа отварају за нова, дубља и детаљнија проучавања. У жељи да искористимо све могућности које документациона целина садржи, намеравамо да је, након изложбе дигитализујемо (у једној форми виртуелног музеја) и да кроз приказ сакупљених докумената и материјала укажемо јавности на важност улогу и значај који ова установа има у развоју српске културне сцене.
Без систематичне и функционално усмерене бриге друштвене заједнице према својим вредностима која подразумева стално преиспитивање, евалуацију и циљану комуникацију, није могуће остварити предуслов за цивилизован и прогресиван однос према прошлости у циљу осмишљавања и изградње жељене будућности
Весна Богуновић, ауторка пројекта
Учесници/е: ауторке: Весна Богуновић и Јелена Стојановић, сараднице-истраживачи: Марија Недељков, Маја Ћук, Наталија Јевтовић, стручна сарадница: Јелена Богавац, монтажа видео и аудио материјала: Ненад Шугић, обрада видео материјала: Бојан Николић, обрада аудио материјала. Ненад Ђорђевић, обрада графичких материјала: Милан Дамљановић, техничка подршка: Мирољуб Владић, Љубомир Радивојевић, Драган Ђурковић и остали запослени у Битеф театру. Студенткиња на пракси: Ана Стефановић
Подршка: Град Београд, Министарство културе Републике Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Радио телевизија Србије, Музеј позоришне уметности Србије, Клицкер Продуцтион