Блог Битеф зоне 2021
Мила Јовановић
Прва лекција о херојству
Енциклопедија Британика каже да је херој или јунак појам којим се често назива изузетно храбар човек који спашава друге људе и брани их од зла, чија је дефиниција често коришћена у фиктивном свету, но некад се користила и у историји. Када укуцате на википедији реч херој, изаћи ће вам ова дефиниција праћена фотографијом Милунке Савић. Херојство се тако јасно ставља у везу за изузетним друштвеним тренутком и кризном ситуацијом у којој појединац својим деловањем показује надљудске способности и врлине.
Свет у коме живимо мења се вртоглавом брзином, а глобална епидемија само је шлаг на устајалој торти неједнакости, ратова, родне неравноправности, све више забрињавајуће еколошке кризе и толико других проблема, да је, уз сваку тежњу ка оптимистичном размишљању, јасно да је криза из пређашње дефиниције апсолутно задовољен услов. Сада се намеће питање: ко су хероји данас?
Јуче отворена Битеф зона под слоганом ГРАЂАНИН ХЕРОЈ бавиће се у наредних шест викенда управо овом темом. Летња сцена Битеф театра понудиће Београђанима шаренолик програм који укључује позоришне представе, предавања, промоције књига, филмске пројекције, концерт. Сви програми су бесплатни, а сви актери програма прихватили су се учешћа без икакве новчане надокнаде.
Тако да, уколико већ почињемо са одговарањем на питање ко су данашњи хероји, можемо почети од извођача Битеф зоне. Након више годину дана позоришта и културних дешавања уопште на вештачком дисању (можда је неумесно током пандемије короне дати овакво једно поређење, али да, такав је субјективни осећај), *два месеца квалитетног бесплатног програма* које нам поклањају уметници (а знамо како су се провели током пандемије) прави је херојски чин.
Да ствар буде још лепша, план је да се све дешава напољу, на Тргу Мире Траиловић испред Битеф театра, што значи: све лепо на сцени + пролеће + нема бојазни од короне једнако Битеф зона је ТХЕ догађај овог пролећа.
Јучерашње неодлучно небо нажалост ипак је приморало организаторе да први викенд пребаце унутра. Како то често и бива, од 20х када је програм требало да почне небо је било без облачка, тако да се драматуршкиња Битеф театра и овогодишња уредница Битеф зоне Јелена Богавац обратила публици симболично напољу, желећи добродошицу окупљенима уз велико задовољство због отварања зоне и наду да ће се програми од следеће недеље дешавати на Тргу Мире Траиловић, доступнији и веселији у урбаној средини.
У клубу, а затим и на сцени Битеф театра гледали смо соло перформанс Данке Секуловић „Нот тхе ригхт лег“, копродукцију Циркусфере, Три гроша и Дома културе Студентски град. Приказујући причу о циркуској акробаткињи која је повредила ногу, о повређеном телу перформерке неспособном да користи свој језик, језик покрета, о ономе у њему (души/сопству/ја) што би се одвојило да може, али онда ипак бира да се бори, перформанс је изнудио рафал питања. Ко смо када нам је одузета суштина, када изгубимо своју сврху? Постојимо ли и даље, да ли смо то ми? И може ли се кренути испочетка? Тако је лична прича о повреди уметнице и њеним напорима да се опорави и поново заигра постала универзална. Свакоме „нога“ може да се повреди, сви смо изложени, сви рањиви. Одемо ли још даље, ова питања надрастају и појединачно, неодољиво асоцирајући на друштвени тренутак: уметница без функционалне ноге, па то је исто што и свет без људи, друштво без заједнице, заједница без одговорности. И онда се поново враћамо на кризу и на херојство. Повређена уметница из представе је хероина, зато што уз сву бол и тешкоћу одлучује да се бори и поново заигра. И немојте погрешно да схватите, ово није никаква мотивациона говоранција из књиге популарне психологије, али онда сваки појединац сигурно може да буде херој. Потребно је одабрати борбу, појединачну и колективну, увек и свуда.
Урбани херој данашњице се бори. И то је прва лекција о херојству. Шта све та борба значи? Настављамо да откривамо до краја јуна на Битеф зони. Stay tuned.
