Филозофски театар у Битеф театру

4.11. у 20 часова

гошћа: Франсоаз Вержес

модераторка: Маја Пелевић

наслов: Феминистичка теорија насиља

 

Франсоаз Вержес је једна од најважнијих теоретичарки деколонијалног феминизма. У својој најновијој књизи, Феминистичка теорија насиља, коју је превео и објавио Факултет за медије и комуникације, Вержес осуђује безбедносне промене у борби против сексизма. Фокусирајући се на „насилне мушкарце“, ми не доводимо у питање изворе овог насиља. Противно духу времена, Франсоаз Вержес нам налаже да одбијемо казнену опсесију државе, у корист ресторативне правде. Кроз дијалог са Вержес, бавићемо се деколонијалним феминизмом и видећемо како расни капитализам, ултраконзервативни популизми, сламање Југа ратовима и империјалистичком пљачком, милиони прогнаника, ескалација затвора, стављају маскулинитет у службу политике смрти.

Ово издање Филозофског театра настаје у сарадњи са Факултетом за медије и конмуникације и Француским институтом.

 

Биографија ауторке

Франсоаз Вержес

 

Француска политиколошкиња, историчарка, филмска продуценткиња, независна кустоскиња и активистикиња. У свом раду се фокусира на постколонијалне студије и деколонијални феминизам. Кроз свој активистички рад бори се за очување и ширење историје обојених имиграната. Одрасла је на острву Реинион, где је убрзо постала свесна нелагодности којом је обележено питање ропства. Бавећи се овом проблематиком, докторирала је на Универзитету Беркли, и касније, у даљем раду, наставља са истраживањем о овој теми. Из њеног сусрета са Емеом Сезером француским песником, политичарем и борцем за људска права настала је књига интервјуа: Negre je suis, negre je resterai (Црнац сам, црнац ћу остати) 2005. године. Поред ове, објавила је и књиге: Abolir l’esclavage : une utopie coloniale (Укинути ропство: Колонијална утопија) 2001. године, La Republique coloniale. Essai sur une utopie (Колонијална република: есеј о утопији) 2006. године, Une feminisme decolonial (Деколонијални феминизам) 2019. године и друге. Потпредседница је Комитета за сећање на ропство и предаје на Голдсмит колеџу.