У Битеф театру су почеле пробе за представу „2084", ауторски пројекат Патрика Лазића и Дуње Матић. У представи играју Катарина Марковић, Горан Јевтић, Јасмина Вечански Кујунџић, Марко Тодоровић и виртуална појава глумца Јосифа Татића Талета. Дизајн сцене раде Патрик Лазић и Јелисавета Татић Чутурило, дизајн костима Јелисавета Татић Чутурило, видео радове Јован Марјановић и дизајн звука и музике Марко Грубић.
Према речима редитеља Патрика Лазића тема представе је будућност „која је извесна, утемељена на научним предвиђањима и фактима. Она која не банализује причу о вештачкој интелигенцији тако што гађа стари страх да ћемо бити замењени, страх због којег су лудисти разбијали фабричке машине пре два века. Она будућност која не може да се једнострано сврста у утопију или дистопију као какав жанровски филм или серија на ову тему. Јер ствар је много комплекснија од тога. Ко може да има нешто против тога да вам ве це шоља свако јутра анализира урин и прати целокупно здравствено стање? Пројекат „2084" својеврсни је одговор на Орвелову „1984". Полази од визије како ће Београд и регион изгледати за шездесетак година од сада. Нудимо нашу визију тога ко ће да влада Србијом, како ће људи да живе, чиме ће да се баве и који страхови ће да их муче. Јер ако је нешто вечно, то су страхови. А страхови се неминовно повећавају ако се нешто развија знатно брже од вас. Базни људски страхови који су од праисторије до данас остали исти. Неколике перспективе су нам важне у овој причи: проналазак бога који је коначно доказан, бога који све види и све чује (можда чује и мисли), који све бодује, награђује или кажњава и који обезбеђује вечни живот. Слобода избора доведена до максималне аутономије, али и до неподношљивог степена одговорности. Холограми мртваца разбацани по Београду. Ако вам звучи интересантно, дођите да промислимо куда сви заједно идемо. Није та будућност баш толико далека."