AD  FINES  ILI IZLET DO SAMOG KRAJA

Bitef teatar je I ove sezone,  sledeći  ovogodišnji slogan GRANICE, tradicionalno poveo novinare na trodnevno putovanje kroz kulturno - istorijske i prirodne lepote Srbije, ovoga puta do krajnjeg juga, na istočne padine Kopaonika, tamo gde počinje priča o  granicama.

Lukovska banja, na nadmorskoj visini od preko 600 metara, bogata termomineralnim vodama i toplim izvorima  od 33 do 68 stepeni, okrepila je naš mali Umetnički pres karavan i ispričala priču o kralju Milutinu, sinu Jelene Anžujske i Uroša Prvog Nemanjića,  kraljevim kupatilima sa isceljujućim vodama i nesrećnoj sudbini njegove pete žene, kraljici Simonidi, od čijih je suza stena proplakala. Selo Štave, na kraju puta koji nestaje u šumama prema selu Leposaviću,  sačuvalo je staru crkvu iz 12.veka posvećenu svetom Mini, velikom hrišćanskom svecu i iscelitelju.

Najnoviji  hotel Bela Jela je poput nekog nasukanog kruzera u zelenom raju na reci Lukovskoj pružio pravo  luksuzno utočište , odakle smo se osveženi uputili ka istočnim padinama planine Radan popularnom lečilištu Prolom banji, čija voda svojom lekovitošću predstavlja pravi  biser Srbije.

Đavolja varoš,  u njenoj blizini, sa izduženim zemljanim figurama na čijim vrhovima stoje kamene kape, sa izgledom „ okamenjenih svatova“,   opravdano je ušla u trku za Sedam novih svetskih čuda prirode 2007. godine. Mističnost ovom lokalitetu koja probija granice svetova, stvarnog i nestvarniog, daje i crvena reka sa velikim sadržajem gvožđa, mala rudarska okna  u stenama urađena kao za patuljke i vilinsko bukovo drveće koje se svojim korenjem grli zemlju. Legende i predanja vezane za ime ove oblasti iskoristili su lokalni prodavači domaćih proizvoda na čijim tezgama možete naći čak i ljubavne napitke na koje niko ne ostaje ravnodušan.

I da bi priča o Granicama u ovoj sezoni Bitef teatra bila uverljivija, domaćini iz A.D.Planinka su nas za kraj puta doveli do kraja ili AD FINES, u prevodu sa latinskog NA KRAJU, što je drevni naziv za Kuršumliju, koja je zbog svog geopolitičkog položaja, na samoj granici dve antičke oblasti i imperije, Dalmacije i Mezije.

Crkva svetog Nikole, jedna od prvih zadužbina  Stefana Nemanje izgrađena na obližnjem brdu kao jedan od najlepših spomenika srednjovekovne arhikteture kod Srba,dok su se carstva smenjivala,  vekovima bdi nad celim krajem, sa pogledom na ušće  Banjske u Toplicu.

 Hotel Planinka u Kuršumlijskoj banji  je danas zaštitni znak ove oblasti, planinska lepotica usred netaknute prirode koja vas na prvi pogled osvaja i poput čarobnice mami da se okupate u čudesnim vodama,  posle kojih više niste isti.

Ovako rastočenih granica krenuli smo za Beograd, ne osetivši dužinu puta , ni približavajuću pretnju gradske buke i  smoga.

I da se podsetimo, slogana GRANICA ove sezone: „Između Vas i nas. Njih i nas. Vas i njih.

Lične, teritorijalne, nacionalne. Labave, tvrde, linije razgraničenja.

Prirodne i administrativne. Socijalne, političke, jezičke.

Granice su kopče ili kineski zidovi. Ustanovljene iz straha ili usled osećanja mere.

Granice su mesta sigurnog prolaza ili mesta na kojima pokazujemo dokumenta, ili na kojima visimo ilegalno ili koje ne prelazimo nipošto. Ili koje obilazimo.

Postoje stilske granice. Granice između svetova.

I postoji mogućnost da se svaka preskoči.

Kao pojam ona sama po sebi nije loša ni dobra - grade je različiti konteksti uz koje se aplicira.

U pozorišnom kontekstu, kakav je naš, granica je nešto što se prevazilazi, probija, pomera.

Pomeranje granica izraza i mogućnosti delovanja na ljude sa dobrim ciljem - cilj je svakog dobrog pozorišta.

U formalnom smislu, nastavljamo potragu za svežim, novoustanovljenim, novoprogovorenim pozorišnim jezicima.“

Januar i februar mesec smo već tradicionalno posvetili  programu Mesec nezavisne scene i  ovogodišoj  selekciji  najzanimljivijih radova nezavisnih umetnika u regionu

U sadržajnom, sezonu posvećujemo preispitivanju granica strahova i predradsuda koje formiramo na mnogim pitanjima - razmatrano i regionalno i šireevropski. Okosnicu bavljenja „linijama razgraničenja“ u svetu i realitetu koji živimo, čine dva teksta koja ćemo postaviti u ovoj sezoni. To je  KONTINENT BALKAN ,inspirisan knjigom  Vesne Golsfotri, a u dramatizaciji Željka Jovanovića. Knjiga je hrestomatija zabluda i predrasuda engleske književnosti o prostoru Balkana.

Bitef dens kompanija u ovoj sezoni, osim stalne težnje da se probiju granice u kvalitetu izraza, baviće se i socijalnim razgraničenjima roda, u predstavi ALFA GIRLS..

Pozno prolećni meseci repertoara rezervisane su za događaje u okviru festivala BITEF ZONA - kada uz predavanja i radionice, organizujemo niz demokratičnih tribina na različite umetničke, socijalne i političke teme.  Volimo da kažemo da tada „Bitef teatar izlazi na ulicu“ još bliže u susret svojoj publici, te razvijajući konstruktivni dijalog sa našim sugrađanima rušimo, još jednom kao i mnogo puta do sada, ograničenja „4.zida“ i razbijamo granice formalne rastegljivosti pozorišnog delanja.“