Овогодишњу селекцију 7. издања програма Месец независне сцене у Битеф театру, чини 14 представа из Србије и региона (Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија) које на аутентичне начине улазе у позоришни дијалог са савременим тренутком у коме настају. У турбулентним данима велике светске кризе духа који губи битку против тржишта, ратова и разарања, те изложени непрекидним страхом од надолазећих ломова, савремени уметници независне позоришне сцене спроводе уметничке стратегије одбране и стилске тактике у лоцирању дубљег смисла унутар изазова наших дана.
Представе независне сцене одликује сиромаштво продукције, те тиме условљени симплификовани, сведени језик празног простора, у ком се успостављају прочишћена сценографска решења. У таквим поставкама извођач је у центру наше пажње - представе одликују гламурозне извођачке етиде - свежа, промишљена решења. У сведености успостављених стилова оне су беспрекорне, често мултимедијалне, постижући изразиту ликовност унутар минималистичке форме.
Представе отварају питања смисла лоцирајући, именујући и уметнички уобличавајући социо-политички дијалог са заједницом. Представе проблематизују и покрећу корпус питања и тема културе сећања, избегличке кризе, немогућности асимилације; траума рата, траума одрастања и вршњачког насиља, трансгенерацијску трауму нерешених историјских питања која рађају предрасуде и параноју; проблеме и питања рода, феминизма, маскулинитета, питања идентитета; питања граница и граничног и отварања могућности за спознају и интегрисање лоших и застрашујућих искустава кроз уметничку праксу.
Позориште је храна друштва, његов штит, његово оружје, његова заштита. Позориште независних уметника је хитна помоћ за раст и развој многопотребних и увек жељених уметничких слобода. Репертоар Месеца независне сцене у Битеф театру доноси такву свежину и слободу.
Представе селектоване у програм Месец независне сцене у Битеф театру 2025. године
1. Холопартизанке - мултимедијална плесна представа за четири људске и четири холограмске плесачице. Сећање на партизанке. Притисак историје на нове генерације. Слике и репродукције које преживе стварност.
Режија: Андреа Каргачин
2. Дах театар ОНЕ. ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА мултимедијални пројекат који спаја живо извођење, изложбу, инсталације, видео радове и фотографију. О женама које су биле пионирке значајних постигнућа за нашу културу, још увек недовољно познате и видљиве у културном и историјском наслеђу Србије.
Режија: Јадранка Анђелић и Дијана Милошевић
3. Добри људи (Скопје, Северна Македонија) је дуодрама рађена по тексту Лунгс Данкана Макмилана и инспирисана је пројектом „Тхе Релатион Wорк Пројецт“ (1976-80) Марине Абрамовиć и Улаја. Интимна анализа љубавне везе и изазовима са којима се парови суочавају данас,постављајући наизглед апсурдно, али легитимно еколошко и етичко питање. Да ли је оправдано имати децу у свету еколошких катастрофа, пандемија и огромним економским и друштвеним колапсима?
Режија: Тамара Стојаноска
4. Јелена Савојска (Корифеј театар, Црна Гора) је поетска рефлексија једне од најзначајнијих историјских фигура овог простора. Њена сена данас је присутна у многим друштвено политичким дискурсима. Јелена је била жена од крви и меса, суштинска побуњеница за бољим светом, бољим људима и бољим друштвом.
Режија: Зоран Ракочевић
5. Тест Група Група (Краљево) је представа настала у сарадњи предавача и предавачица, са ученицима и ученицама средњих школа у Краљеву, кроз едукацију на теме малолетничке наркоманије, вршњачког насиља, као и проблема у породици. Текст представе се заснива на комаду „Контролни“ Милене Деполо у ком се говори о деци која трпе притисак из породице и незаинтересоване просвете, те посежу за опијатима као средству бежања из реалности.
Режија: Владан Славковић
6. Трг Ратника по тексту британског драмског писца Ника Вуда (Ницк Wоод). Дуодрама говори о ожиљцима које рат оставља у дечијим душама, о урушавању породице у ратним околностима, и о избеглиштву и патњама које оно доноси свима, а нарочито деци. Представа разматра како је после ратних страхота могуће укључивање избеглих у живот нове средине, у којој избеглички статус ствара осећај маргинализованости и мучан процес превазилажења ратних траума.
Режија: Светозар Бабић, Теодора Гачић
7. Црвенкапа трупа “Хајде да” У овој верзији познате бајке, Црвекапа је на почетку тинејџерског доба и поново се налази у шуми у којој живи њена бака. Она се присећа трауматичног искуства сексуалног насиља које је имала као девојчица, али пошто тада није имала подршку која јој је требала, постиснула је то сећање. Одлазак на „место догађаја“ буди закопана сећања, носећи са собом бол и патњу али, и шансу да се то искуство интегрише, те да Бјанка престане да буде Црвенкапа.
Режија: Марко Пејовић
8. Жена химна Форт форно (Хрватска) Драма „Жена химна” посебан акцент даје питањима мултиетничког идентитета (словенског и германског; медитеранског, балканског и средњоевропског).Огољена и камерна у форми, драма истодобно барата искуствима Брехтовог театра и Фасбиндеровог осећања интиме. Драма говори о Европи данас. Кругови сумњи, деструкција и нада, који исписују нашу садашњицу, али и отварају наду и веру у снагу уметности.
Режија: Роберт Рапоња
9. Нина? прича о страху и несигурности, о самопоуздању, емоцијама и крхким сензибилитетима настала из психотерапеутског процеса. Глумица преиспитује сваки свој корак, како на сцени тако и у животу, трагајући за простором у коме ће напокон моћи да буде оно што заиста јесте.
Режија: Николина Вујевић
10. Мулеј монодрама настала по истоименом роману Ерленда Луа, о циничној осамнаестогодишњој Норвежанки Јулији која покушава да пронађе ексцентричан начин да се убије. Монодрама тематизује адолесцентску суицидалност и процес суочавања са смрћу ближњих и преиспитује да ли и како љубав и подршка могу бити лековити у превазилажењу психичких проблема.
Режија: Аница Петровић
11. Коко (Казалиште Хотел Булић, Хрватска) Овај кратки текст, драмолет, Колтес је написао у својим последњим данима свога живота - о Цоцо Цханел, највећој дами француске моде, чији га је живот толико фасцинирао, да је последњим снагама исписао недовршено дело - неку врсту тестамента. Овај предложак полазиште је за истраживање физичког и психолошког односа једног необичног пара.
Режија: Сенка Булић
12. Под истим кровом представа је настала у копродукцији удружења Културанова и мађарског Новосадског позоришта - Úјвидéки Сзíнхáз, у склопу ЕУ пројекта Порт оф Дреамерс, реализованог са партнерима - Дубровачке љетње игре и Словенско народно гледалишче Марибор.
Књига ,,Под истим кровом’’, по чијој је адаптацији и настала представа, представља дневник Немца - Хенинга и Сиријца - Амира. Хенинг и његова жена Никол, одлучују да у своју кућу приме избеглог Сиријца Амира. Током 6 месеци њиховог заједничког живота под једним истим кровом, сваког тренутка се суочавају са мноштвом предрасуда које имају једни према другима, на пољу културе, религије, идеолошких схватања, па чак и моде, облачења и хране.
Режија: Ивана Јаношев
13. Мушкост у грлу
„(муш)кост у грлу“ истражује појам токсичног маскулинитета и његове атрибуте - мизогиније и хомофобије, који су садржани у самом телу. Како се одлике токсичне мушкости, инкорпорирају током сазревња, у тело мушкарца и тиме чине валер специфичних шаблона понашања које то тело мора да производи, и бива посматрано као аутор штетних последица које има по савремено друштво у целини, жене, али и на саме мушкарце, поготово у патријархалним друштвима, где социјализација дечака, често нормализује насиље.
Режија: Милош Јањић
14. Дон Кихот и сви ми сањари различитим перспективама и слојевима приче, публика се сусреће са новим начином размишљања о класичној идеји о Дон Кихоту која је трансформацијом класичних мушких ликова у женске улоге отворила простор за нове интроспективне интерпретације и увид у различите аспекте људске природе.
Режија: Дејан Јанковић