Градови којих више нема

Градови којих више нема води ка истраживању уметности сећања, или арс мемориае, у којој се сећања нарочито чврсто везују за физичке локације, просторије и архитектуру. Исходиште овог комада био је град као конкретна географска локација, као сидриште сећања. Шта бива са нашим успоменама, шта бива са онима који настављају да памте та физичка места чак и након што она буду уништена?
Поступци извођача на сцени односе се на античке вештине арс мемориае, према којој, да бисмо вратили у сећање ствар коју желимо да упамтимо, најпре морамо да саберемо утиске. У средишту те мнемоничке технике јесте просторна оријентација. На који нам начин у сврху сећања могу послужити просторије и места?
Градови којих више нема истражује архитектонска места у улози наративних инструмената наше историје - у сврху поновног писања историје, видањем рана прошлости, и зарад разумевања савремених догађаја (на личном и глобалном плану) као дела непрекидног циклуса који доживљавамо као проток времена.
Сећајући се градова... приче очевидаца бомбардовања Дрездена у фебруару 1945, које се преплићу се са сећањима извођача и њихових породица на слична искуства из НАТО бомбардовања, указују на то да се таласи историје и политике понављају.
Комад такође преиспитује односе архитектуре и меморије као физичког искуства

Констанца Макрас

Cities that no longer exist explore the art of memory, or ars memoriae, in which memories are particularly strongly associated with physical locations, rooms and architecture.  The starting point for this piece was the city as a concrete geographical location, as an anchor for memory. What happens with our memories, what happens to those who are remembering when these physical places are destroyed?

The actions of the performers on stage refer to the ancient techniques of ars memoriae, whereby in order to recall the thing to be remembered, we first have to find and organize our impressions. At the heart of this mnemonic technique is spatial orientation. How do we use rooms and places to remember?

Cities that no longer exist  explores architectonic places as narrative instruments of our history - in the rewriting of history, for overcoming the wounds of the past, and for understanding contemporary events (personal and global) as part of a constant cycle that we experience as the passing of time.

In remembering cities… accounts of visual witnesses of the February 1945 bombings in Dresden intercalate with memories of the performers and their families of similar experiences of the NATO bombing reflecting on the ripples of history and political waves repeating.

The piece also examines the relationships of architecture and memory as a physical experience.

Constanza Macras

*******************************************************************************************************************

Констанца Макрас о раду са Битеф денс компанијом 
Када ме је Јелена Кајго позвала да радим представу у Битеф театру, осетила сам да је то нешто што сам одувек желела: да радим у Београду са локалним извођачима, дизајнерима и композиторима. Играчи и глумци су били тако снажни и посвећени, рад са композиторком Александром Ђокић био је сјајан процес, а костими Селене Орб савршени. За мене је ово искуство представљало управо оно што волим: рад у граду према ком осећам блискост, са тимом који превазилази границе професионализма и препушта се страсти како би креирао дело од истинске уметничке вредности.

Consranza Makras about work with Bitef dance company

When I was invited by Jelena Kajgo to make a piece for the Bitef theater I felt that is something I always wanted to do: to develop a work in Belgrade with local performers , designers and composers .
The dancers and actors were so strong and committed, working with Aleksandra Đokić in composition has been a great process, and costumes by Selena Orb look perfect. For me this experience is the kind of work I have my heart on, to work in a city that I feel very close to,  with a team that goes further  of their professionalism  for this extra mile of passion that make something artistically worthy.

********************************************************************************************************************************

КОНСТАНЦА МАКРАС је студирала плес у Буенос Ајресу, Амстердаму и у Мерс Канингем Студију у Њујорку. Од 1995. живи у Берлину. Године 2003, заједно са драматуршкињом Кармен Менерт, оснива компанију Дорки Парк, интердисциплинарни ансамбл који ствара у области плеса, текста, живе музике и филма, и који од тада наступа широм света. Макрас 2008. добија награду Гете Института за комад Пакао на Земљи. Њен пројекат Мегалополис 2010. осваја награду Фауст за кореографију. Исте године, Макрас је била један од предавача на Вилијам Л. Абрамович резиденсу Технолошког Института Масачусетса. Осим за своју компанију, Констанца Макрас креира представе и за Балетски ансамбл Театра Цолон у Буенос Ајресу као и за плесну компанију Гетеборшке опере.

Аутор је многобројних пројеката међу којима су: Пакао на Земљи, Мегалополис, Отворена за све, Прошлост, Духови, Палата...

Представа Констанце Макрас Биг ин Бомбај била је уврштена у селекцију главног програма 40. Битеф Фестивала.

CONSTANZA MACRAS studied dance in Buenos Aires, Amsterdam and at the Merce Cunningham Studios in New York. She has lived in Berlin since 1995. In 2003, together with dramaturge Carmen Mehnert, she founded the company Dorkypark, an interdisciplinary ensemble that works with dance, text, live music, film and has been touring worldwide ever since. In 2008 Macras received the Goethe Institute Award for her piece “Hell on Earth”. In 2010 her Megalopolis won the Faust prize for best choreography. In the same year, Macras was the incumbent of the William L. Abramowitz Residency at Massachusetts Institute of Technology. Apart from productions for her own company, Constanza Macras has also created pieces for ensembles such as the Teatro Colón’s Permanent Ballet Company in Buenos Aires and the Göteborg Opera Dance Company.

Works, among others: Hell on Earth, Megalopolis, Open for Everything, The Past, The Ghosts, Der Palast…

Constanza Macras was part of the selection of the program of 40^th Bitef festival with the performance Big in Bombay.