Голи

"Голи" прати историју текстила и односа човека према текстилу. Видећемо да је прогрес регресирао човека у постварено биће, док је испразној ствари дао улогу идола. Читав технолошки напредак усредсређен је на суперфицијелно побољшање, чиме човекова интервенција у еволуцију доводи до губљења људскости. Највидљивија путања површинског напретка јесте одећа, наша друга кожа, наша прилика за трансформацију, наше скровиште, али и пропадалиште. Паметно одело нас чини бољим људима или носиоцима истог? Стил живота једног носиоца важнији је од самог живота другог носиоца? Је ли онда тај носилац и даље човек или је еволуирао у други назив? Ко је, или шта је тај носилац? Да ли Супермен лети или пада, и зависи ли то само од вијорења плашта? И на крају, ко смо кад смо голи?

Циљ нам је био да у ери промоције трансхуманизма не пропитујемо шта све човек овом врстом прогреса добија, већ шта губи. Негирати или спутавати технолошки напредак није сврховито, али подстицати сарадњу технологије и уметности како би тај напредак остао у домену хуманистике, није само сврховито, већ и неопходно. Из тог разлога је учешће фабрике текстила у овом нашем уметничком делу (јер, пројекту би био технички термин), од изузетног значаја за будућност човечанства и заједничког осмишљавања исте.

Реч редитељке и кореографкиње:

"Голи" прати историју текстила и односа човека према текстилу. Видећемо да је прогрес регресирао човека у постварено биће, док је испразној ствари дао улогу идола. Читав технолошки напредак усредсредјен је на суперфицијелно побољшање, чиме човекова интервенција у еволуцију доводи до губљења људскости. Највидљивија путања површинског напретка јесте одећа, наша друга кожа, наша прилика за трансформацију, наше скровиште, али и пропадалисте. Паметно одело нас чини бољим људима или носиоцима истог? Стил живота једног носиоца важнији је од самог живота другог носиоца? Је ли онда тај носилац и даље човек или је еволуирао у други назив? Ко је, или шта је тај носилац? Да ли Супермен лети или пада, и зависи ли то само од вијорења плашта? И на крају, ко смо кад смо голи?

Циљ нам је био да у ери промоције трансхуманизма не пропитујемо шта све човек овом врстом прогреса добија, већ шта губи. Негирати или спутавати технолошки напредак није сврховито, али подстицати сарадњу технологије и уметности како би тај напредак остао у домену хуманистике, није само сврховито, већ и неопходно. Из тог разлога је учешће фабрике текстила у овом нашем уметничком делу (јер, пројекту би био технички термин), од изузетног значаја за будућност човечанства и заједничког осмишљавања истог.

Реч драматурга:

Представа „Голи“ настала је као редитељско-кореографски истраживачки процес ауторке Исидоре Станишић који је започела појмом противчовештво (што је и радни назив пројекта) са жељом да испитује трансхуманистички контекст живота савременог човека.

Конфронтирани са концептуалним одлукама да је основни извођачки језик у домену физичког (простора и тела), а не дигиталног окружења, фокусирали смо се на производњу садржаја којим би смо комуницирали идеју прогреса људског рада, привилегију у раду и употребну вредност производа људског рада. Контекст унутар кога и из кога креирамо сценске знаке јесте свет текстила, текстилне производње и симболички потенцијал употребне вредност које текстил може да донесе.

„Голи“ су одатле дословно ознака за оне који су скинути, огољени, без одеће (јер је не могу поседовати, или су је одбацили)… Истовремено, интересовали смо се за тему фасцинације и конфронтације различитих употребних вредности одређеног текстила који се појављује у сусрету са развојем савремених технологија: греен сцреен, цхрома кеy, смарт цлотхинг итд. Дакле, новим текстилом који не само да отвара питања тржишне доступности потрошачима, већ интервенише у креирању слика наше виртуелне реалности и камуфлаже (не) жељеног.

Станишић у представи развија за њу препознатљив кореографски језик, обрађујући га редитељски  конструисањем слика односа људске телесности и трага текстилне прошлости у жељи да се овлада идејом будућности. 

Димитрије Коканов, драматург