Прeдстава „Жена из Порто Пима“, базирана је на  садржају истоимене приче Антониа Табукија, знаменитог италијснског књижевника, који је неколико година живео на Азорским острвима, у Атланском океану. Приче у књизи „Жена из Порто Пима“, потичу из тог периода и надахнуте су догађајима и животом људи на тим острвима. Процењујући да је тема и атмосфера приче/књиге компатибилна са оним што се у сценском смислу може добити у односу на простор природне амбијенталности улица и тргова у Балама (Валлама) предложио сам сарадњу и изразио жељу да у том простору направимо једну необичну театарску поставку.

Амбијентална оригиналност и аутентични сиже приче, која нијесамо лична љубавна сторија што је присутнима казује некадашњи ловац на китове, а сада фадо певач у клубу у Порто Пиму, окосница је нашег комада. Несрећна љубав и тужна песма је у најкраћем оно што се може објаснити као садржај понуђеног пројекта. Али, она не може досегнути врхунац, без обзира на понуђену лепоту, ако не постоји његово величанство глумац, а  Југослав Крајнов, првак драме Српског Народног Позоришта из Новог Сада управо је, човек с таквом титулом. Водећи рачуна о три наведена сегмента нашег позоришта, верујем да смо понудили посебан, а врхунски догађај, необичан у односу на актуелност театра, сериозан у избору простора и дуго памтљив када је елемент казивања у питању.

Славни Хомер је причао приче у тишини медитеранских ноћи, можда је ова нешто модернија сторија, која измиче модерности времена у којем живимо, на трагу тих старих времена када су људи причали и људи слушали. Један човек, једна прича, један слушалац је довољан. И то је театар, зар не господине Брук.

Милош Латиновић, књижевник