Целокупно књижевно стваралаштво Мирослава Крлеже, посебно оно између два рата, одувек је функционисало као узбудљив спој добре књижевности, енциклопедијског академизма и левичарског политичког ангажмана. Негде на рубу тог мејнстрима испуњеног друштвеним драмама, политичким превратима и лутањима интелектуалаца, од „Глембајева“ и „Галиције“ до „Баладе“ и „Заставе“, налази се комад „У агонији“, написан 1928. године и допуњен тридесетак година касније. Оригинална представа је, додуше, одисала бојама својих немирних времена, али је на сцени врло често доживљавана као мелодрама са трагичним завршетком. Зато су се великани тог театра смењивали у тумачењима јунака ове горке сентименталне приче у јужнословенским позориштима, од Вике Подгорске и Дубравка Дујшина, преко Марије Црнобори и Стеве Жигона, до Вање Драча, Ене Беговиć и многих других. А бриљантна изведба овог комада у Загребу пре годину дана (Нела Коцсис, Озрен Грабариć и Дарко Стазиć) усредсредила је на трагичну љубав Лауре Ленбах, која није могла да се носи са алкохолизмом банкротираног супруга и неверством несвојственог љубавника.
Након ове цењене и награђиване представе, у самосталној продукцији БеоАрт-а публилка ће имати прилике да погледа нову поставку Крлежине драме, испуњену другачијом поетиком и несвакидашњим редитељским рукописом. Представа не почиње уобичајено, свађом брачног пара Ленбах, у време када Аустро-Угарске монархије више нема и када су припадници аристократије одједном морали некако да зарађују за живот и сналазе се у новим условима. У београдској представи недостаје цео тај први чин; свргнути Ленбах је веć извршио самоубиство, а Лаура, још увек умрљана мужевљевом крвљу, покушава да се некако извуче из ове животне море са адвокатом Крижовцем, човеком којег заиста воли до краја. За представу је значајно то што редитељка Ана Ђорђевиć представу није видела као „епску причу о једној љубави“, веć као драму „у праскозорју модерних времена какве данас познајемо“. Дволичност, цинизам и корумпираност адвоката Крижовца, који новцем и утицајем може да купи све, па и сопствену министарску фотељу, и баци љубав једне жене пред ноге, образац је друштвеног процеса 'модернизације' који је започео после Првог светског рата и чију зрелу фазу тренутно гледамо. Данашња подређеност људи капиталу и непоштени односи у јавном и приватном животу само су најекстремнији одраз онога што је тада почело, а то је био и мотивациони окидач за овај наступ. Или како каже редитељ Ђорђевиć: „Кроз интензиван сукоб мушкарца и жене, у представи пратимо процес постепеног схватања лажи у којој живи савремени човек и процес демистификације принципа по којим фунцкионише друштво као целина.“
Када схвати све лажи своје интимне и егзистенцијалне ситуације, Лаура се не убија патетично и мелодраматично, како је Крлеж замислио, веć гађа Крижовца са два прецизна метка, како би се на неком дубљем нивоу ослободила окова који су јој уништили живот. Двоје протагониста - Марија Вицковиć као Лаура и Радован Вујовиć као Крижовец - уз свесрдну помоć Дијане Диклиć, сараднице за специфични крлежијански говор, убедљиво играју овај однос, балансирајуćи на ивици интимне драме и суморне слике времена. доćи. Томе су посредно послужиле и Крлежине дидаскалије - описи радње и расположења ликова, које на дискретан начин изговора треćи протагониста, Вучић Перовић, наратор/инспектор у овој представи.
Закључно, ова изведба комада 'У агонији' не жели да нас увуче у љубавну драму из некадашњег грађанског салона, веć да нас одведе у позицију сведока једног времена чијем завршном стадијуму тренутно присуствујемо .
Оцените - укупно гласова 0