U AGONIJI

Celokupno književno stvaralaštvo Miroslava Krleže, posebno ono između dva rata, oduvek je funkcionisalo kao uzbudljiv spoj dobre književnosti, enciklopedijskog akademizma i levičarskog političkog angažmana. Negde na rubu tog mejnstrima ispunjenog društvenim dramama, političkim prevratima i lutanjima intelektualaca, od „Glembajeva“ i „Galicije“ do „Balade“ i „Zastave“, nalazi se komad „U agoniji“, napisan 1928. godine i dopunjen tridesetak godina kasnije. Originalna predstava je, doduše, odisala bojama svojih nemirnih vremena, ali je na sceni vrlo često doživljavana kao melodrama sa tragičnim završetkom. Zato su se velikani tog teatra smenjivali u tumačenjima junaka ove gorke sentimentalne priče u južnoslovenskim pozorištima, od Vike Podgorske i Dubravka Dujšina, preko Marije Crnobori i Steve Žigona, do Vanje Drača, Ene Begović i mnogih drugih. A briljantna izvedba ovog komada u Zagrebu pre godinu dana (Nela Kocsis, Ozren Grabarić i Darko Stazić) usredsredila je na tragičnu ljubav Laure Lenbah, koja nije mogla da se nosi sa alkoholizmom bankrotiranog supruga i neverstvom nesvojstvenog ljubavnika.

Nakon ove cenjene i nagrađivane predstave, u samostalnoj produkciji BeoArt-a publilka će imati prilike da pogleda novu postavku Krležine drame, ispunjenu drugačijom poetikom i nesvakidašnjim rediteljskim rukopisom. Predstava ne počinje uobičajeno, svađom bračnog para Lenbah, u vreme kada Austro-Ugarske monarhije više nema i kada su pripadnici aristokratije odjednom morali nekako da zarađuju za život i snalaze se u novim uslovima. U beogradskoj predstavi nedostaje ceo taj prvi čin; svrgnuti Lenbah je već izvršio samoubistvo, a Laura, još uvek umrljana muževljevom krvlju, pokušava da se nekako izvuče iz ove životne more sa advokatom Križovcem, čovekom kojeg zaista voli do kraja.  Za predstavu je značajno to što rediteljka Ana Đorđević predstavu nije videla kao „epsku priču o jednoj ljubavi“, već kao dramu „u praskozorju modernih vremena kakve danas poznajemo“. Dvoličnost, cinizam i korumpiranost advokata Križovca, koji novcem i uticajem može da kupi sve, pa i sopstvenu ministarsku fotelju, i baci ljubav jedne žene pred noge, obrazac je društvenog procesa 'modernizacije' koji je započeo posle Prvog svetskog rata i čiju zrelu fazu trenutno gledamo. Današnja podređenost ljudi kapitalu i nepošteni odnosi u javnom i privatnom životu samo su najekstremniji odraz onoga što je tada počelo, a to je bio i motivacioni okidač za ovaj nastup. Ili kako kaže reditelj Đorđević: „Kroz intenzivan sukob muškarca i žene, u predstavi pratimo proces postepenog shvatanja laži u kojoj živi savremeni čovek i proces demistifikacije principa po kojim funckioniše društvo kao celina.“

Kada shvati sve laži svoje intimne i egzistencijalne situacije, Laura se ne ubija patetično i melodramatično, kako je Krlež zamislio, već gađa Križovca sa dva precizna metka, kako bi se na nekom dubljem nivou oslobodila okova koji su joj uništili život. Dvoje protagonista - Marija Vicković kao Laura i Radovan Vujović kao Križovec - uz svesrdnu pomoć Dijane Diklić, saradnice za specifični krležijanski govor, ubedljivo igraju ovaj odnos, balansirajući na ivici intimne drame i sumorne slike vremena. doći. Tome su posredno poslužile i Krležine didaskalije - opisi radnje i raspoloženja likova, koje na diskretan  način izgovora treći protagonista, Vučić Perović, narator/inspektor u ovoj predstavi.
 
Zaključno, ova izvedba komada 'U agoniji' ne želi da nas uvuče u ljubavnu dramu iz nekadašnjeg građanskog salona, već da nas odvede u poziciju svedoka jednog vremena čijem završnom stadijumu trenutno prisustvujemo .