ПЛОВИДБА

Побегао сам од одговора на позната питања, и дао се у потрагу за новим. Али бих се потом и њиховим смислом бавио само са жељом да их прецизно поставим, и ни на њих сасвим извесно нећу успети да пронађем задовољавајући одговор, чега се највише плашим. Утеху ће ми пружити неко, за мене, ново питање. Да се разумемо, готово сва су она веома стара.

Можда заправо чезнем за упитаношћу над питањима која не траже одговор. Или која бар од мене не траже да га тражим, а који ће ми бити пријатно да слутим, ћутим, да их про- и до-живим док живим.

Схватао сам да је живот питање на које је у крајњем исходу (увек) свеједно да ли имамо одговор или не.

Природа је у том погледу према нама равнодушна. Она остаје нема пред интелектом чија је љубопитљивост нагриза. У остацима њеног окриља, ми се заваравамо да смо тог одговора све достојнији,  а ако је одговор и замислив, замислив је само као некакав ток, след, трајање.

Трајање ове ,,Пловидбе“ је шездесетак минута. След је узрочно-последичних сцена с музиком и плесом, и говором, током којих млади, тек стасали морепловац, мења ток своје пловидбе.