Pobegao sam od odgovora na poznata pitanja, i dao se u potragu za novim. Ali bih se potom i njihovim smislom bavio samo sa željom da ih precizno postavim, i ni na njih sasvim izvesno neću uspeti da pronađem zadovoljavajući odgovor, čega se najviše plašim. Utehu će mi pružiti neko, za mene, novo pitanje. Da se razumemo, gotovo sva su ona veoma stara.
Možda zapravo čeznem za upitanošću nad pitanjima koja ne traže odgovor. Ili koja bar od mene ne traže da ga tražim, a koji će mi biti prijatno da slutim, ćutim, da ih pro- i do-živim dok živim.
Shvatao sam da je život pitanje na koje je u krajnjem ishodu (uvek) svejedno da li imamo odgovor ili ne.
Priroda je u tom pogledu prema nama ravnodušna. Ona ostaje nema pred intelektom čija je ljubopitljivost nagriza. U ostacima njenog okrilja, mi se zavaravamo da smo tog odgovora sve dostojniji, a ako je odgovor i zamisliv, zamisliv je samo kao nekakav tok, sled, trajanje.
Trajanje ove ,,Plovidbe“ je šezdesetak minuta. Sled je uzročno-posledičnih scena s muzikom i plesom, i govorom, tokom kojih mladi, tek stasali moreplovac, menja tok svoje plovidbe.
Ocenite - ukupno glasova 0