Predstava „Fedrina ljubav“ u režiji Sima Đukića obrađuje savremenu interpretaciju mita o Hipolitu, zadržavajući impozantnu figuru njega kao tragičkog lika, pritom odajući značaj tragediji koja je prošivena kroz ostale junake, pogotovo smrtno zaljubljenu maćehu Fedru. Hipolit, ma koliko obdaren svojom inteligencijom, utoliko je proklet da istom proniče sveopšti besmisao, snishodljivo posmatrajući sopstvenu privilegovanost i pokorenost svih u dvoru. Uprkos svojoj nesnošljivosti, indiferentnosti, sadističkom ophođenju prema najbližima, Hipolit je neizrecivo voljen, osuđen da uvek istu ljubav odbija i najsilovitije pokori i uništi.
Sopstvenim cinizmom i razdorom slama ranjivu dušu Fedre; ona ga okrivi za vlastiti greh, lišavajući ga onog iole ljudskog što su do tada ostali mogli da naslute u njegovom biću. Hipolit prigrljava krivicu, sladeći se sopstvenim čerečenjem, podjednako nadmeno rušeći sve idole društva; svešteniku dokazuje sopstveno božanstvo i ponosno umire, rastrgnut i obeščašćen, ali napokon viđen u čitavom obimu sopstvene korumpiranosti i lišen, za života, neizostavne patnje.
Ocenite - ukupno glasova 0