У контексту патријархалног капиталистичког уређења који је опустошио све на планети, Хиполит данас је неко ко без трунке задовољства непрестано мастурбира или има секс са сваким ко му дође под руку. Главни лик “позоришта сперме” Саре Кејн заменио је оригиналног Еурипидовог Хиполита који се оглушава о законе богиње Афродите (богиње љубави, лепоте и плодности) и одлучује да поштује само Артемиду (богињу лова и дечачких дружења у тркама двоколицама). Другим речима, хиљаде година прогресије класног друштва до капиталистичког порнографског насилног света начиниле су од Хиполита девице Хиполита самог себи гадног блудника.
У таквом свету, онај други (рецимо жена), постаје објекат за покоравање. Зато, у свету у коме се жене објективизују и својатају, жене се силују и убијају. У свету у коме мушкарац не сме да заплаче да не би био проглашен педером мушкарац туче, силује и тлачи. У свету у коме се мушкост огледа богатством и статусом моћи, мушкарац експлоатише цео свет у капиталистичкој производњи како би од свог аута, сата и злата направио фалусни симбол. Уз такву свест, свака вест о силовању, убиству и отказу радника је рана која, без видика промене, води само до жеље да се умре и више не гледа стварност. Као код Еурипида, и код Саре Кејн је воља богова, детерминисаност судбине, јача од импулса појединца да се одупре невидљивим силама зла, а због његове тежње ка одупирању, његово страдање је само јаче и болније, насилније и крвавије, језиком драме - трагичко.
Сарине јунакиње патиле су кроз заљубљеност. Према Сари, заљубљеност је патња услед немогућности да се буде други. Да се буде дечак. Да се буде девојчица. Да се буде слободан од дворских, буржоаских, малограђанских конвенција. Да се буде слободан од глади и закрпљених панталона. Да се буде слободно, мислеће биће које замишља и ствара свет без капитализма и патријархата.
Оцените - укупно гласова 0