Представа „Федрина љубав“ у режији Сима Ђукића обрађује савремену интерпретацију мита о Хиполиту, задржавајући импозантну фигуру њега као трагичког лика, притом одајући значај трагедији која је прошивена кроз остале јунаке, поготово смртно заљубљену маћеху Федру. Хиполит, ма колико обдарен својом интелигенцијом, утолико је проклет да истом прониче свеопшти бесмисао, снисходљиво посматрајући сопствену привилегованост и покореност свих у двору. Упркос својој несношљивости, индиферентности, садистичком опхођењу према најближима, Хиполит је неизрециво вољен, осуђен да увек исту љубав одбија и најсиловитије покори и уништи.
Сопственим цинизмом и раздором слама рањиву душу Федре; она га окриви за властити грех, лишавајући га оног иоле људског што су до тада остали могли да наслуте у његовом бићу. Хиполит пригрљава кривицу, сладећи се сопственим черечењем, подједнако надмено рушећи све идоле друштва; свештенику доказује сопствено божанство и поносно умире, растргнут и обешчашћен, али напокон виђен у читавом обиму сопствене корумпираности и лишен, за живота, неизоставне патње.
Оцените - укупно гласова 0