(muš)kost u grlu

(muš)kost u grlu“ istražuje pojam toksičnog maskuliniteta i njegove atribute - mizoginije i homofobije, koji su sadržani u samom telu.

Kako se odlike toksične muškosti, inkorporiraju tokom sazrevnja, u telo mučkarca i time čine valer specifičnih šablona ponašanja koje to telo mora da proizvodi, i biva posmatrano kao autor štetnih posledica koje ima po savremeno društvo u celini, žene, ali i na same muškarce, pogotovo u patrijarhalnim društvima, gde socijalizacija dečaka, često normalizuje nasilje.

Fenomenu se pristupilo kroz prizmu scenskih spekulacija i dokumentacija, o specifičnim situacijama, od individualnih do kolektivnih, iz namere da se slobodno govori, kritikuje, promišlja o opasnim potencijalima muževnosti.

Paralelno,  istaživanje  je  obuhvatilo  i  analizu  potencijalne  prisutne stereotipizacije  pojma  muškosti  kod  osoba  čije  telo  jeste najdominantniji resurs za rad i medij izražavanja i stvaranja, arhivu muškosti i uticaj muškosti u samom telu na (lične) odluke, estetiku rada, odabir tehnike i sadržaja izvođačkih praksi.

Sama činjenica da se u umetničko istraživačkom procesu sarađuje sa umetnicima različitih izvođačkih disciplina i seksualnih identiteta, i stavlja  ih  u  fokus  na  sceni,  tako  snažno ohrabruje i  slavi  njihove individualne različitosti, a  dok  se  autorski tim  predstave sastoji od umetnica različitih umetničkih profesija, predstavlja rušenje heteronormativnih obrazaca i prkosi patrijarhalnim načelima.