(муш)кост у грлу

(муш)кост у грлу“ истражује појам токсичног маскулинитета и његове атрибуте - мизогиније и хомофобије, који су садржани у самом телу.

Како се одлике токсичне мушкости, инкорпорирају током сазревња, у тело мучкарца и тиме чине валер специфичних шаблона понашања које то тело мора да производи, и бива посматрано као аутор штетних последица које има по савремено друштво у целини, жене, али и на саме мушкарце, поготово у патријархалним друштвима, где социјализација дечака, често нормализује насиље.

Феномену се приступило кроз призму сценских спекулација и документација, о специфичним ситуацијама, од индивидуалних до колективних, из намере да се слободно говори, критикује, промишља о опасним потенцијалима мужевности.

Паралелно,  истаживање  је  обухватило  и  анализу  потенцијалне  присутне стереотипизације  појма  мушкости  код  особа  чије  тело  јесте најдоминантнији ресурс за рад и медиј изражавања и стварања, архиву мушкости и утицај мушкости у самом телу на (личне) одлуке, естетику рада, одабир технике и садржаја извођачких пракси.

Сама чињеница да се у уметничко истраживачком процесу сарађује са уметницима различитих извођачких дисциплина и сексуалних идентитета, и ставља  их  у  фокус  на  сцени,  тако  снажно охрабрује и  слави  њихове индивидуалне различитости, а  док  се  ауторски тим  представе састоји од уметница различитих уметничких професија, представља рушење хетеронормативних образаца и пркоси патријархалним начелима.