Кроника нестајања

Ова представа је посвета књижевности с наших простора, посвета женама и нашим старима који су нас припремали за живот. Настала је из покушаја да се носимо с губицима наших ближњих, са смрћу, али и из жеље да се одређена књижевност постави у сценски простор и тиме подстакне људе да читају наше писце. На први поглед може се чинити нелогичним да се две младе девојке баве темама старења и смрти, али ипак сваког од нас то чека и те су теме увек око нас. Наши вољени старе и одлазе, а тако ћемо и ми.

Из захвалности и потребе за продубљивањем емпатије и разумевања настала је ова представа.

„Рекла бих да је ‘Кроника’ једно од оних казалишних остварења које ћемо дуго након изведбе носити са собом и која се обраћају табуираним темама социјалне одбачености, страха од усамљености, старости и смрти, чинећи то на лирски, суптилан и дубок начин. Наглашавам: не зато што помно слушају гласове наших великих књижевница, махом ужаснутих надирањем старења, него зато што у тај простор уписују поверење у партнерску игру, присност с публиком и интимност обраћања.“
 - Наташа Говедић за Нови лист

„Зашто нам мајке не говоре о томе како се тело с годинама мења, како се лепота срозава, о осећају губитка и срама? Је ли старост, чак и кад нема болести, само непрекидни низ понижења који прати све већа равнодушност?“

- Невидљива жена и друге приче, Славенка Дракулић