Ova predstava je posveta književnosti s naših prostora, posveta ženama i našim starima koji su nas pripremali za život. Nastala je iz pokušaja da se nosimo s gubicima naših bližnjih, sa smrću, ali i iz želje da se određena književnost postavi u scenski prostor i time podstakne ljude da čitaju naše pisce. Na prvi pogled može se činiti nelogičnim da se dve mlade devojke bave temama starenja i smrti, ali ipak svakog od nas to čeka i te su teme uvek oko nas. Naši voljeni stare i odlaze, a tako ćemo i mi.
Iz zahvalnosti i potrebe za produbljivanjem empatije i razumevanja nastala je ova predstava.
„Rekla bih da je ‘Kronika’ jedno od onih kazališnih ostvarenja koje ćemo dugo nakon izvedbe nositi sa sobom i koja se obraćaju tabuiranim temama socijalne odbačenosti, straha od usamljenosti, starosti i smrti, čineći to na lirski, suptilan i dubok način. Naglašavam: ne zato što pomno slušaju glasove naših velikih književnica, mahom užasnutih nadiranjem starenja, nego zato što u taj prostor upisuju poverenje u partnersku igru, prisnost s publikom i intimnost obraćanja.“
- Nataša Govedić za Novi list
„Zašto nam majke ne govore o tome kako se telo s godinama menja, kako se lepota srozava, o osećaju gubitka i srama? Je li starost, čak i kad nema bolesti, samo neprekidni niz poniženja koji prati sve veća ravnodušnost?“
- Nevidljiva žena i druge priče, Slavenka Drakulić
Ocenite - ukupno glasova 0