16. Европска награде за театар - Позоришна реалност
Јернеј Лоренци, један је од добитника овогодишње 16. Европске награде за театар - Позоришна реалност / 16° Премио Еуропа пер ил Театро - Премио Еуропа Реалтà Театрали. Манифестација се одржала од 12 до 17 децембра 2017. године у Риму.
Међу онима који мењају савремено европско позориште ове године су поред Јернеја Лоренција: немачка редитељка Сусанне Кеннедy, естонски Тхеатре Но99, немачко-израелски редитељ Yаел Ронен. руски редитељ Кирил Серебреников, италијански кореограф Алессандро Сциаррони
Јернеј Лоренци је награђен за „своју амбицију да створи посебан ток емоција између позорнице и публике“.
Да подсетимо да су ову награду претходних година добили и Петер Броок, Хеинер Мüллер, Роберт Wилсон, Пина Баусцх, Харолд Пинтер, Петер Стеин, као и Биљана Србљановић и Јожеф Надј.
Један од омиљених редитеља публике Битефа, на којем је учествовао са словеначким представама ,,Полудела локомотива”, ,,Олуја” и ,,Илијада”, Лоренци је управо постао и један од шесторо овогодишњих добитника награде Позоришна реалност, која се додељује уметницима који се тренутно сматрају најзначајнијим позоришним ствараоцима у Европи.
Уметнички директор и селектор БИТЕФА Иван Меденица и члан жирија Премио Еуропа
ЦАРСТВО НЕБЕСКО
У копродукцији Народног позоришта у Београду и БИТЕФ театра (51. БИТЕФ*), 8. фебруара је на репертоару представа Царство Небеско / Кингдом Оф Хеавен, у режији Јернеја Лоренција.
Не пропустите прилику да видите како овај редитељ и једна од звезда БИТЕФА сусреће и истражује живу и динамичну митологију српске епске поезије.
Свака права митологија је бескрајно жива, почев од грчких митова, није питање само прошлости, она је и сада жива. Ја вам завидим на томе што имате у Србији, нисам знао колико када сам у јуну дошао у Београд. Мислим да су ту Индијци, па ви, можда Кинези. Занима ме тај међупростор - мит, па с друге стране историја, па и митоманија. А постоји и нека, рецимо, моја лична митологија или породична. Свако од нас данас је стваралац митологије, учествује у том процесу. То ми се чини да је суштина - шта је сад историја, шта је сад мит, откуд та потреба за причом, где сам сад ја ту, када се нешто у мени мења, како ја сам себе пумпам, па како нешто што се у мојој прошлости реално догодило претварам у причу, како додајем неке нове колоратуре и ширим ту причу. Сви смо ми део тог истог процеса, више или мање свесни. У том смислу митологија и епика представљају нешто што је феноменално баш због тога што је живо и што нуди разне погледе, а не да се фиксира само један поглед. Јер један поглед није истина. Лепота митолгије је баш у измицању, мењању, у томе што стално тражи од нас да је покушавамо сагледати на неки нови и нови начин.
Јернеј Лоренци.
