ПРВА НАГРАДА ЕСЕЈ О ГЛУМЦУ ДОДЕЉЕНА МИЛОШУ ЛАТИНОВИЋУ КЊИЖЕВНИКУ И ДИРЕКТОРУ БИТЕФ ТЕАТРА
Жири награде коју је установила Културно-просветна заједница Пожаревца у част Миливоја Живановића: „Есеј о глумцу“ у саставу: Дарко Даничић, Предраг Радоњић и Милета Аћимовић Ивков (председник жирија), на састанку одржаном у Београду 7. априла 2018. године, донео је одлуку да се се прва награда додели Милошу Латиновићу за текст „Између змаја и његовог гнева“, друга Ненаду Петровићу за текст „Изгубљени у огледалу“, а да трећу награду равноправно поделе: Александра Батинић за текст „Лик Дорјана Греја у роману и фулму“ и Горан Јовановић за текст „Небојша Глоговац: Глумачко изгарање и страст у експресији“.
Свечаност поводом доделе награда и признања ће бити 10.маја 2018.године, у Свечаном салону градског здања Града Пожаревца, са почетком у 12 сати.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
У тексту Милоша Латиновића плодотворно су се сусрели познавање духа традиције, историје и савремености, у коме се вредности културе померају и ниште, са стваралачком способношћу и снагом субјективизованог проницања у суштину проблема. И јасним ставом ауторског критичког ангажована и залагања за то да „театар опстане у срцу извођача“. У тексту је остварена пуна значењска мера прожимања тероријских и историјских знања, са снажним изразом ауторске воље и критичког става.
Текст Ненада Петровића представља се као аутономна прича; као наративно-исповедни опис глумчевог лика судбине и његових унутарњих дилема; као језгровито и живописно, сликовито и уверљиво, сведочанство о ауторском настојању да се уживљавањем продре у „лик глумца“. У свом поопштеном приступу безименом глумцу, који персонификује читаву професију, аутор сугестивно и без патетике прониче у сложен процес глумачког понирања у сопство у поступку насушне потраге за аутентичношћу, лепотом и смислом.
Александра Батинић је, посредством научно-теоријског приступа, настојала да предочи изазове и могућности уметничког транспоновања јунака из књижевности у свет и поступак филмске приче. Из литерарног у филмско; из описног и наративног у визуелно. То је чињено учено, поступно и прегледно. Јасно, поуздано и вредно.
У тексту Горана Јовановића до израза је дошао поступак публицистичког сагледавања удела једног врсног глумца, као изабраног узор--примера за исписивање својеврсне апологије целој глумачкој професији. Тако се овај текст јавља као омаж глумцу и похвала глуми, као још једном изразу насушне људске потребе за вредностима културе.
Председник жирија
Милета Аћимовић Ивков