БЛОГ БИТЕФ ЗОНЕ 2021
Мила Јовановић
Није логично
Знате ли ко је био Карл Валенберг? Човек чије име није ушло у уџбенике из историје, а који је током Другог светског рата спасао десетине хиљада Јевреја. Био је шведски бизнисмен, архитехта и дипломата, хуманитарац који је издавао Јеврејима у Мађарској документа и склањао их у сигурне куће, спашавајући им животе од фашиста. Умро је у совјетстком заробљеништву 1947. године због сумње да су његове хуманитарне активности биле маска за бављење шпијунажом. Био је херој.
Представа „У чељусти медведа“, коју је Битеф театар поставио у копродукцији са Мерцхант цултуре из Велике Британије, а изведена је премијерно у оквиру програма овогодишње Битеф Зоне, драматизује последње године Валенберговог живота у совјетском затвору. Крај његовог живота о коме нема готово никаквих историјских извора ставља се пред суд публике, постављајући им питање да ли је Валенберг био само добар човек или је ипак имао неку корист од фалсификовања докумената које је делио Јеврејима да побегну од смрти у логорима?
Није логично. Једноставно није логично да човек просто жели да помогне другим људима без некаквог зањег интереса. Ово понавља КГБ агенткиња (Марија Бергам) која испитује Валенберга (Дамјан Кецојевић) готово током целог комада. За кога је радио? Коме је подносио извештаје? Сигурно је амерички шпијун који је припремао терен за западњачку превласт у Мађарској после рата.
Не, упоран је Валенберг. Само је желео да спасе људске животе. Не познаје психологију, не зна зашто је то урадио, али чинио је све што је могао, покушао је. И нема шта више да дода, рекао је сва имена. Не пада му на памет, чак и када му сугеришу, да слаже било чије име само да би га пустили. Верује да држава да се заузме за њега и спасе га. Верује... и непоколебљиво верујући умире.
Шта бисте ви урадили? Сви желимо да верујемо да смо способни за велика дела, да смо несебични, да бисмо у изузетној ситуацији имали снаге за бескомпромисни херојски чин. Били верници или не, део смо западне цивилицације која почива на хришћаноској филозофији жртвовања зарад вишег циља, за добробит човечанства. Хтели или не, у некој мери сви смо ми у својој глави Валнберг. Док се криза заиста не појави.
А да ли себе сматрате заиста довољно јаким за чист, ничим искварен алтруизам? Да урадите добро дело које, као Валнбергово, није учињено због вере, породице, земље, идеологије? Замислите дело мотивисано искључиво простодушном добротом, подстакнуто само жељом да се помогне другом човеку, без накнаде, без жеље за признањем, без тапшања по рамену.
Будите искрени према себи. Колико пута сте учинили добро дело, а да нико то не види и не чује?
Има једна реплика у представи која каже: „Бити добар, то је ментални поремећај“. У контексту епохе у коју је смештена прича, у послератном времену у коме је човечанство стекло језива искуства која руше илузије о свету и људима, ово реченица има потпуног смисла. Померимо се, међутим, пар деценија касније, у 2021. годину и запитајмо се како нам се из данашње перспективе чини ова тврдња?
Нећемо сад набрајати излизане фразе о томе како су људи једни другима вуци и лисице, о поремећеном систему вредности, о све лошијим генерацијама које долазе. Све су то глупости. Боље реално сагледајмо наш друштвени контекст. У њему је корона, коју зову највећом светском кризом од Другог светског рата. У њему је живот све зависнији од машина које нас терају да преиспитамо основне истине о функционисању цивилизације. У њему су тржиште и зарада који инструментализују наше животе никад агресивније. И тако даље, и тако редом.
Бити несебично добар у данашњем свету је све теже. А ипак, бити несебично добар у данашњем свету је све потребније.
Не можемо и не треба сви да будемо Валнберг. Нико не очекује од нас да чинимо велика дела попут спашавања живота хиљада људи (иако нажалост и за тим и даље постоји потреба). Не. Али сви можемо да чинимо мале ствари, сваки дан. Данас мислити о добробити човечанства значи мислити о својој заједници и бити део ње.
Вакцинишите се, на пример, и ето ви сте помало Валенберг. Понесите цегер у продавницу уместно да купујете кесу. Још мало Валенберг. Немојте у тој истој продавници нервозно цоктати радници на каси да ради брже јер журите. Још мало.
Хиљаду је начина, на нама је само да одабаремо.
И можда није логично, али зашто мора да буде логично, да би било могуће? Ето Карла Валенберга, он је доказ.