BLOG BITEF ZONE 2021
Mila Jovanović
Nije logično
Znate li ko je bio Karl Valenberg? Čovek čije ime nije ušlo u udžbenike iz istorije, a koji je tokom Drugog svetskog rata spasao desetine hiljada Jevreja. Bio je švedski biznismen, arhitehta i diplomata, humanitarac koji je izdavao Jevrejima u Mađarskoj dokumenta i sklanjao ih u sigurne kuće, spašavajući im živote od fašista. Umro je u sovjetstkom zarobljeništvu 1947. godine zbog sumnje da su njegove humanitarne aktivnosti bile maska za bavljenje špijunažom. Bio je heroj.
Predstava „U čeljusti medveda“, koju je Bitef teatar postavio u koprodukciji sa Merchant culture iz Velike Britanije, a izvedena je premijerno u okviru programa ovogodišnje Bitef Zone, dramatizuje poslednje godine Valenbergovog života u sovjetskom zatvoru. Kraj njegovog života o kome nema gotovo nikakvih istorijskih izvora stavlja se pred sud publike, postavljajući im pitanje da li je Valenberg bio samo dobar čovek ili je ipak imao neku korist od falsifikovanja dokumenata koje je delio Jevrejima da pobegnu od smrti u logorima?
Nije logično. Jednostavno nije logično da čovek prosto želi da pomogne drugim ljudima bez nekakvog zanjeg interesa. Ovo ponavlja KGB agentkinja (Marija Bergam) koja ispituje Valenberga (Damjan Kecojević) gotovo tokom celog komada. Za koga je radio? Kome je podnosio izveštaje? Sigurno je američki špijun koji je pripremao teren za zapadnjačku prevlast u Mađarskoj posle rata.
Ne, uporan je Valenberg. Samo je želeo da spase ljudske živote. Ne poznaje psihologiju, ne zna zašto je to uradio, ali činio je sve što je mogao, pokušao je. I nema šta više da doda, rekao je sva imena. Ne pada mu na pamet, čak i kada mu sugerišu, da slaže bilo čije ime samo da bi ga pustili. Veruje da država da se zauzme za njega i spase ga. Veruje... i nepokolebljivo verujući umire.
Šta biste vi uradili? Svi želimo da verujemo da smo sposobni za velika dela, da smo nesebični, da bismo u izuzetnoj situaciji imali snage za beskompromisni herojski čin. Bili vernici ili ne, deo smo zapadne civilicacije koja počiva na hrišćanoskoj filozofiji žrtvovanja zarad višeg cilja, za dobrobit čovečanstva. Hteli ili ne, u nekoj meri svi smo mi u svojoj glavi Valnberg. Dok se kriza zaista ne pojavi.
A da li sebe smatrate zaista dovoljno jakim za čist, ničim iskvaren altruizam? Da uradite dobro delo koje, kao Valnbergovo, nije učinjeno zbog vere, porodice, zemlje, ideologije? Zamislite delo motivisano isključivo prostodušnom dobrotom, podstaknuto samo željom da se pomogne drugom čoveku, bez naknade, bez želje za priznanjem, bez tapšanja po ramenu.
Budite iskreni prema sebi. Koliko puta ste učinili dobro delo, a da niko to ne vidi i ne čuje?
Ima jedna replika u predstavi koja kaže: „Biti dobar, to je mentalni poremećaj“. U kontekstu epohe u koju je smeštena priča, u posleratnom vremenu u kome je čovečanstvo steklo jeziva iskustva koja ruše iluzije o svetu i ljudima, ovo rečenica ima potpunog smisla. Pomerimo se, međutim, par decenija kasnije, u 2021. godinu i zapitajmo se kako nam se iz današnje perspektive čini ova tvrdnja?
Nećemo sad nabrajati izlizane fraze o tome kako su ljudi jedni drugima vuci i lisice, o poremećenom sistemu vrednosti, o sve lošijim generacijama koje dolaze. Sve su to gluposti. Bolje realno sagledajmo naš društveni kontekst. U njemu je korona, koju zovu najvećom svetskom krizom od Drugog svetskog rata. U njemu je život sve zavisniji od mašina koje nas teraju da preispitamo osnovne istine o funkcionisanju civilizacije. U njemu su tržište i zarada koji instrumentalizuju naše živote nikad agresivnije. I tako dalje, i tako redom.
Biti nesebično dobar u današnjem svetu je sve teže. A ipak, biti nesebično dobar u današnjem svetu je sve potrebnije.
Ne možemo i ne treba svi da budemo Valnberg. Niko ne očekuje od nas da činimo velika dela poput spašavanja života hiljada ljudi (iako nažalost i za tim i dalje postoji potreba). Ne. Ali svi možemo da činimo male stvari, svaki dan. Danas misliti o dobrobiti čovečanstva znači misliti o svojoj zajednici i biti deo nje.
Vakcinišite se, na primer, i eto vi ste pomalo Valenberg. Ponesite ceger u prodavnicu umestno da kupujete kesu. Još malo Valenberg. Nemojte u toj istoj prodavnici nervozno coktati radnici na kasi da radi brže jer žurite. Još malo.
Hiljadu je načina, na nama je samo da odabaremo.
I možda nije logično, ali zašto mora da bude logično, da bi bilo moguće? Eto Karla Valenberga, on je dokaz.