БЛОГ БИТЕФ ЗОНЕ 2021
МИЛА ЈОВАНОВИЋ
ШОК! НЕВЕРИЦА! (ФОТО) (ВИДЕО)
Драги читаоци, имам за вас једну неочекивану, потпуно невероватну, сензационалну... лепу вест! Након шест недеља бесплатних програма, представа, трибина, предавања, промоција и концерата, завршили смо овогодишњу Битеф зону премијерним извођењем представе „Ударна вест“ ауторског двојца Миње Богавац и Марка Грубића. Дуодрама о медијима у савременом друштву, њиховим утицајима на колектив и на појединца и о дијагнозама које настају као резултати тог утицаја, дошла је као шлаг на торти шестонедељне потраге за савременим (грађанима) херојима.
Да прескочимо објашњења и одмах пређемо на закључак, после „Ударне вести“ не може да се не примети да смо (скоро) сви хероји! Како, упитаћете се. Па и не баш лако. Јер, преживети и уз то још одржати колико-толико онога што се зове здрав разум јесте тажак и херојски чин у свету чију стварност креирају медији на један, у најмању руку, узнемирујући начин приказан у представи.
Медији и оно што нам приказују јесу једна од омиљених тема у савременом друштву: Срамота шта се приказује! Ја телевизију уопште више не гледам! У време ручка они пуштају оне ријалитије фуј јадна наша деца! А где је култура? У моје време се знало, дневник, па Лаку ноћ децо и то ти је то, а не ово данас! Звучи вам познато? Вероватно сте ове и сличне реченице чули хиљаду пута од хиљаду различитих људи. И онда када чујете да је направљена представа чија су тема баш медији, можда ће вам пасти на памет да ћете у њој наићи бар на неке од ових и сличних наратива.
Али преварићете се. „Ударна вест" не садржи у себи ништа памфлетско, клишетизирано и површно. Ова дуодрама је својеврсна темељна студија савремених медија и начина на који пласирају информације, а није ни чудо, јер је настала као продукт темељно истраживања у коме су као стручни консултанти и консултаткиње учествовали медијски стучњаци (Урош Антић, Милена Драгићевић Шешић, Роберт Чобан, Јована Глигоријевић, Магда Јањић, Марија Ратковић, Антонела Риха, Ирена Ристић, Александар Тимофејев, Александар Жикић).
Е сад, када прочитате реч студија, сасвим је оправдано да ћете помислити да је у питању нешто досасно. И опет ћете бити у криву! Од прве сцене у којој глумци (Мина Николић и Ђорђе Живановић Гргур) приказују садржај ТВ канала који се мењају даљинским управљачем па видимо „инсерте" програма од вести, преко спотова („Грми, та мала стварно грми"), кувања, вежбања до ријалитија („Продукцијааа, физички лонтакт продукцијааа!"), одмах је јасно да је ово представа у којој смеха неће мањкати. И тако је и било, од почетка до краја, с тим што би ово била једна трагикомедија, никако само комедија. То постаје јасно већ у наредној сцени у којој глумци као спикери говоре о никад бољем и срећнијем свету, док се иза њих пројектују праве ударне вести, а у њима: рат, глад, насиље, афере, пандемија… ужаси.
Долазимо до основног питања представе, а то је: зашто су ударне вести у медијима обавезно лоше?
Није мрзело ауторе да прикупе податке и анализирају вести на нашим телевизијама, па су дошли до баш ружних статистика. На свим домаћим телевизијама убедљиво доминирају лоше вести над добрима! То значи да смо свакодневно бомбардовани огромним количинама потенцијалних стресора. А где су стресори, ту је и стрес. А где је стрес, ту су и анксионзост и депресија. А где су они… ту је и највећа стопа самоубистава у историји. Рекох вам да није комедија.
А није комично ни како нас манипулишу, како релативизују чињенице, како нам стварају искривљену слику света која у недостатку реалног искуства, или можда због тога што се оно што је стварно изједначава са оним што се десило у медијима, постаје наша реалност. И онда се неко чуди што су млади побегли у дигитално окружење друштвених мрежа. И критикују инфлуенсере који су створили сопствене канале комуникације са јавношћу и не занима их да се на тим каналима укључују у теме из „реалности" већ им је живот само бјути-шала-забава. Па, ако пажљиво сагледамо ситуацију, видећемо да су ти инфлуенсери само друга страна истог новчића. И једни у други нам сервирају одабране информације, једни катаклизмичне, други илузионистичке, а циљ и једних и других јесте - шта? Имате једном право да погађате. Па, новац.
У том расцепу између две стране, у хаосу информација које нам се нон стоп сервирају у традиционалним медијима, са једне стране, и све већој подељености публике на одвојене нише истомишљеника у дигиталним медијима са друге, долази до још једног, можда и кључног проблема, који је изнесен и у представи, а то је: шта је истина? Моја истина је за мене истина, твоја је за тебе. И ако је ова моје истина, онда твоја не може да буде. Или може? Да ли живимо у свету мултипликованих истина? Може ли бити више од једне? У медијима очигледно да може, и то постаје све драстичније. Како онда знати шта је исправно, а шта не?
Ја бих почела од позоришта и од представа као што је ова, а за даље ћемо видети.
Завршили смо Битеф зону! Из ње носимо научене лекције о херојству, пуно аплауза и задовољних осмеха, знања, понеко питање, доста одговора. Још једном се ваља осврнути на све учеснике и учеснице програма, који су без икакве накнаде, поклонили публици све садржаје у протеклих седам викенда. Као што рекосмо на почетку, ако ћемо о херојству, овај потез уметника и уметница у периоду током ког је култура због пандемије била међу најугроженијим је прави херојски чин. Позориште је заслужило летњи распуст, да напуни батерије и сачека нас у новој сезони свеже и опорављено од претходних годину и по дана. Почињемо од дуплог Битефа у септембру!
