Filozofski teatar u Bitef teatru
4.11. u 20 časova
gošća: Fransoaz Veržes
moderatorka: Maja Pelević
naslov: Feministička teorija nasilja
Fransoaz Veržes je jedna od najvažnijih teoretičarki dekolonijalnog feminizma. U svojoj najnovijoj knjizi, Feministička teorija nasilja, koju je preveo i objavio Fakultet za medije i komunikacije, Veržes osuđuje bezbednosne promene u borbi protiv seksizma. Fokusirajući se na „nasilne muškarce“, mi ne dovodimo u pitanje izvore ovog nasilja. Protivno duhu vremena, Fransoaz Veržes nam nalaže da odbijemo kaznenu opsesiju države, u korist restorativne pravde. Kroz dijalog sa Veržes, bavićemo se dekolonijalnim feminizmom i videćemo kako rasni kapitalizam, ultrakonzervativni populizmi, slamanje Juga ratovima i imperijalističkom pljačkom, milioni prognanika, eskalacija zatvora, stavljaju maskulinitet u službu politike smrti.
Ovo izdanje Filozofskog teatra nastaje u saradnji sa Fakultetom za medije i konmunikacije i Francuskim institutom.
Biografija autorke
Fransoaz Veržes
Francuska politikološkinja, istoričarka, filmska producentkinja, nezavisna kustoskinja i aktivistikinja. U svom radu se fokusira na postkolonijalne studije i dekolonijalni feminizam. Kroz svoj aktivistički rad bori se za očuvanje i širenje istorije obojenih imigranata. Odrasla je na ostrvu Reinion, gde je ubrzo postala svesna nelagodnosti kojom je obeleženo pitanje ropstva. Baveći se ovom problematikom, doktorirala je na Univerzitetu Berkli, i kasnije, u daljem radu, nastavlja sa istraživanjem o ovoj temi. Iz njenog susreta sa Emeom Sezerom francuskim pesnikom, političarem i borcem za ljudska prava nastala je knjiga intervjua: Negre je suis, negre je resterai (Crnac sam, crnac ću ostati) 2005. godine. Pored ove, objavila je i knjige: Abolir l’esclavage : une utopie coloniale (Ukinuti ropstvo: Kolonijalna utopija) 2001. godine, La Republique coloniale. Essai sur une utopie (Kolonijalna republika: esej o utopiji) 2006. godine, Une feminisme decolonial (Dekolonijalni feminizam) 2019. godine i druge. Potpredsednica je Komiteta za sećanje na ropstvo i predaje na Goldsmit koledžu.